Muzika nam je danas dostupnija nego ikada to možete primetiti svakoga dana. Mada nije uvek bilo baš tako. Ranije se ona mogla čuti na različitim društvenim okupljanjuma i dešavanjima. Neki od njih su plemenski obredi, zabave na trgovima, pa sve do balova za više društvene slojeve.

Koji su nam ljudski pronalasci pomogli da nam muzika bude dostupnija

Evo nekih od njih:

Fonograf

Fonograf je prvi muzički uređaj koji je mogao da snimi i reprodukuje zvuk. Napravio ga je čuveni naučnik Tomas Edison.  Ovaj uređaj je funkcionisao tako što je beležio zvuk u brazdi na spoljnjoj strani rotirajućeg valjka.

Predstavljao je preteču gramofonskih ploča. Po njoj je klizila igla koja je treperenje pretvarala u akustične talase, odnosno zvuk i melodiju. Ubrzo nakon revolucionarnog otkrića fonografa, počela je njegova komercijalna proizvodnja.

Gramofon i gramofonske ploče

Gramofonska ploča je naporavila potpunu revoluciju u pogledu slušanja muzike. A znate li zašto? Pa, muzika je mogla pre samo 150 godina isključivo da se čuje uživo. Naravno, slušanjem muzičara i pevača.

Gramofonske ploče su i danas vrlo popularane, što je najčešće posledica nostalgičnih osećanja ljubitelja muzike, koje zvuk pucketanja gramofona podseća na neka druga vremena.

Otkriven je 1888. godine, zasnovan na principima Edisonovog fonografa. To je bio novi izum Emila Berlinera zajedno sa Eldridž R. Džonsonom. Njih dvojica su usavršili stabilnost i brzinu okretanja pogonskog mehanizma, na koji su se gramofonske ploče postavljale. Pogonski mehanizam je najpre bio zasnovan na principu rada satova, putem uređaja na navijanje i oprugu. Kasnije je to bilo zamenjeno električnim motorom.

Gramofonske ploče su evergreen nosači zvuka, naročito kada se posmatra rad DJ-eva po klubovima. Jednostavno nepreveziđene!

Radio

Radio je doveo do potvrde mogućnosti bežičnog prenosa eletrkomagnetskih talasa, i to kroz eksperiment Hajnriha Rudolfa Herc-a, 1880 godine. Pored primene u vojsci, radio je doživeo i veliki komercijalni uspeh. Svi mi koji smo ljubitelji muzike širom sveta tokom XX, a i XXI veka, možemo biti zahvalni naučniku Hercu, ali i  Nikoli Tesli.

Takođe, ne treba zaboraviti i italijanskog izumitelja Markonija, koji je okarakterisan kao izumitelj radija i prenosa radio talasa na velike udaljenosti.

Može se reći da je radio značajniju popularnost doživeo nakon 1933. godine, razvojem frekvencijske modulacije (poznatog “FM”, u imenima radio stanica). FM radio je u eri pre razvoja kompjutera, interneta, i postepenog razvoja televizije, omogućio izvor zabave i uživanja mnogim slušaocima. Na taj način podstakao je komercijalizaciju muzike i muzičkih izvođača, poput Elvisa Prislija, uz neizbežni razvoj masovne pop kulture.

Kasetofon i audio kasete

Kasetofon i audio kasete se danas gotovo uopšte ne korisit, ali su odigrale veoma važnu ulogu. Kasetofon se logički nadovezuje na radio uređaje, pa je tako sredinom 1960-ih dobio svoju primenu. Najpre kao stoni kasetofon (audio snimač), a zatim 1980-ih i kao miks radija i kasetofona, takozvani “Boom Box”. On je nastao zahvaljujući izumu audio kasete, koja sadrži magnetnu traku za nasnimavanje i reprodukovanje zvuka.

Audio kasetu je izumeo Philips, 1962. godine, koje je iako ne najsavršenije rešenje za nasnimavanje i slušanje muzike dugo bio vrlo popularan. Simboli poput  “play” i “stop” postaju standard.

Nastavak sledi…

Tekst je originalno objavljen 02.10.2015., a ažuriran 01.08.2017.