Da li muzika rešava probleme?

Verovatno ste nekada čuli ili videli da je pesma utešila vašeg prijatelja, poznanika ili možda ste to bili vi? Da je nekoga trgnula iz depresije ili loših misli. Ili čak da je pesma pomogla da, u svojoj glavi “prelomi” i odluči se za novi početak.

Dobra muzika može vas učiniti tužnijim, naročiti ako je prisutna apatičnost, melanholija ili depresija. Mada, može vas „podići” i ne dati da se prepustite očaju. Tada muzika čoveka ohrabruje, ukazuje na smisao života, na radost.

edisonove sijalice

Postoje, naravno i pesme koje svojim melodijama, ritmovima i rečima pesama govore o besmislu, ružnoći, a podržavaju samouništavanje, prezir, cinizam i razaranje svih ljudskih veza. To može vrlo pogubno uticati na neke osobe, naročito ako su u adolescentskom periodu.

Svakako, postoji i druga krajnost, tj. sasvim drugačija muzika koja je blaga, tiha i smirujuća, nudi neku posebnu filozofiju razmišljanja i života.

U oba slučaja, ako ste pod stresom i u problemima, tu situaciju nećete iskoreniti slušanjem muzike, ali će ona svakako uticati na raspoloženje.

Ili će vam prijati ili neće.

Da li je zabava potrebna da bismo odvratili misli od problema?

Možda bi se na ovo pitanje moglo odgovoriti kroz jedan primer čuvenog francuskog naučnika i filozofa Bleza Paskala.

On je opisao društvo svog vremena, Francusku u XVII veku, kroz težnju visokog društva za onim što se na francuskom zove divertissement, tj. zabava. Taj pojam dolazi od latinskog glagola divertere, koji znači „odvratiti, skrenuti sa nekog puta“. Da li povezujete ove dve reči? Šta vam govore?

On zaključuje da je svrha zabave njegovih savremenika da odvrati pažnju i misli od svega onoga što ih brine i plaši. Time ih onemogući da razmišljaju o suštinskim životnim pitanjima i pronađu odgovore i rešenja za njih.

Kako se divertissement može posmatrati danas

Ako posmatrate savremenog čoveka u kontekstu zabave, primetićete potrebu za odsustvom tišine u kojoj ostajemo sami sa sobom. Stalno nam svira radio, upraljen je TV, lap-top neprekidno uključeni dok ne krenemo na spavanje.

Današnja zabava, takođe ima isti cilj pomoći čoveku da ne misli duboko, a da oseća plitko.

Može li čovek da se veseli i da bude srećan bez kombinacije buke i alkohola?

Da li su ljudi srećni i kad su trezni i u tišini?

Kakvu god muziku da volimo, naša stvarnost je samo jedna. Važno je raditi, stvarati, volite, a naravno i uživati i zabaviti se kad god je to moguće. Muzika ne treba da bude antidepresiv ili droga, već lekoviti sastojak u našim životima. Ona ne treba da nas izbaci iz životnog ringa, nego da ojača mišiće našeg uma.

I za kraj…

Nekada smo veseli, nekad tužni, a svakako da ne možemo uvek biti raspoloženi i puni elana. Zato bi trebalo razumeti i sebe i druge kada nam “dođu žute minute” u “negativni” periodi. Upravo tada dobra muzika stupa na scenu, jer nas podseća na viši cilj života, ona stvara radost, budi savest i dužnost, koje podupiru oslabljenu volju čoveka da izađe iz loših misli.

Svako od nas je slobodan da izabere smisao i pravac svog postojanja, pa i da izabere koje će mesto dati muzici i kakva će to muzika dobiti.

Tekst je originalno objavljen 10.02.2016., a ažuriran 02.08.2017.

Podeli dalje!

error: Content is protected !!