Select Page

Možda će nekima od vas biti čudno ili možda smešno, ali prema istraživanjima naučnika biljke su takođe živa bića koja imaju osećanja, mogu osetiti bol, mogu “zaplesati” uz muziku. Takođe, naučnici su otkrili neke zanimljive stvari o biljkama i o tome kako reaguju na okruženje u kome rastu. Baš kao i ljudi i one su osetljive na svetlo i tamu. Na hladnoću i vrućinu. Na buku, tišinu ili prijatne zvukove.

Botaničar Luter Burbank je istraživao kako biljke reaguju kada ih izmestite iz njihovog prirodnog staništa. Naime, odlučio je da priča sa svojim biljkama i ustanovi kako će reagovati na to. Zanimljivo je da su biljke dobro napredovale, a takođe je otkrio da imaju neke posebne receptore koji reaguju na to kako se odnosimo prema njima, kao i na to kako reaguju na muziku.

Koliko zapravo muzika utiče na biljke i kako

Šezdesetih godina dvadesetog veka jedan indijski doktor je odlučio da ispita kako zaista biljke reaguju na muziku. Primetio je da su rasle brže za čak 20%, a da im se biomasa uvećavala za 72 %. Prvo je krenuo sa puštanjem klasične muzike, pa je prešao na rege muziku kao tip muzike koja je plesna i ritmična i otkrio je tada da ima slične efekte na cvetne vrste.

Eksperiment je ponovio i na usevima, tj. puštao je muziku u poljima sa gramofona i preko zvučnika. Usevi su uvećani za 25 do 60%, što je značajno iznad proseka.

I šta je još zanimljivo u vezi toga…

Nisu biljke reagovale samo na muziku, već i na ples, tačnije na vibracije. Bosonogi indijski ples bez pratnje muzike uticao je na petunije i neven da procvetaju 2 sedmice ranije od biljaka kojima nije puštana muzika niti vibracije od plesa.

Dokazano je i da je Bahova violinska sonata uticala na povećanje roda pšenice za čak 66%, a da je violina najefektniji instrument koji utiče na bolji razvoj biljaka.

A ako puštate muziku u polju ili kući gde imate tek posađeno seme, kada ono proklija, biljka će tokom rasta imati više lišća, biće veća i imaće i druge bolje karakteristike.

Koju vrstu muzike vole biljke

Zanimljivo da biljke drugačije reaguju na različite vrste muzike. Istraživanja su pokazala da na rok muziku reaguju nepovoljno ili čak uginu. Na primer, biljke penjačice su rasle uz zid gotovo bežeći u stranu od izvora rok muzike u jednom eksperimentu. Rok ima takav uticaj da neke biljke dobiju obolenja, a neven je recimo uginuo nakon samo dve sedmice izloženosti rok muzici.

Takodje, ne reaguju dobro ni na kantri zvuk, ali zato nešto više vole džez .

A kako i zašto se ovo dešava, možda se pitate?

Prvo moramo da shvatimo kako to muzika dolazi do nas.

Zvuk se prenosi u formi valova kroz vazduh i stvaraju se vibracije. Znači, kada uključite radio zvučni talasi će stvoriti vibracije zbog kojih će vaš ušni “bubnjić” vibrirati. Energija pritiska će se konvertovati u električnu energiju za mozak i on će to “prevesti” kao nešto što mi tumačimo kao muzika.

Biljke ne čuju muziku, ali kao i mi, reaguju na vibracije. Protoplazma, od koje su sastavljene ćelije i biljka i životinja, je uvek u stanju pokreta. Vibracije će dovesti do ubrzanja pokreta i vibracija protoplazme u ćelijama. To će uticati na celi sistem biljke i može dovesti do bolje proizvodnje nutrijenata i tako ćemo dobiti jaču i bolju biljku.

Naravno, sama muzika se razlikuje u vibracijama i frekvencijama. Rok ima jače vibracije i deluje poput jakog vetra na biljku, umesto povetaraca koji daje klasika i lagani ritam.

Kako vam muzika može pomoći u poljoprivredi

I vi možete da upotrebite muziku da biste imali bolje useve i to nije ništa čudno. Širom sveta to ljudi već rade, pa zašto ne biste i vi. U nekim vinogradima u Italiji pušta se muzika Vivaldija, Mocarta, Hajdna … I primećeno je da su usevi bolji, ali i da su biljke čak otpornije na mnoge štetočine. Potrebno je da samo nekoliko sati tokom dana (ili čak celi dan ili 24 časa) puštate muziku (poželjno klasičnu), ali ne preglasnu na svojim poljima ili bašti i najverovatnije da ćete imati mnogo bolje useve i to u velikom postotku.

Naravno, treba uzeti u obzir i dane kiše i vetra u kojima muzika možda neće biti toliko efektna, jer će druge vibracije biti dominantnije, ali ipak vredi probati, zar ne?

Slika: Sergey Shmidt sa sajta Unsplash

 

error: Content is protected !!
Pozovite nas