Select Page

Kako i kada je muzika postala objekat umetničkog stvaralaštva?

Svakako znamo da je postala veoma rano. Da je nastala iz razloga što je čovek želeo i nastojao da deluje na spoljni svet, da onima ili onome oko sebe nešto poruču, prenese, prikaže, dočara.

Pretpostvalja se da muzika i igra imaju zajedničko poreklo. One nastaju u kolektivu i sa kolektivom, a kada pojedinac peva ili igra, to u suštini ne menja mnogo intenzitet kod onih koji tu manifestaciju doživaljavaju slušajući.

Žurke u srednjem veku

U ovom istorijskom razdoblju javlja se potpuno nova socijalna struktura, a pre svega u zemljama Bliskog istoka, tj. Egiptu, Indiji, Kini, Mesopotamiji i Palestini. U njima vlada robovlasnički sistem koji se znatno razlikuje od sistema prvobitne društveme zajednice. Zbog takvog društvenog uređenja ove zemlje imaju dodirnih tačaka, jer im se podudaraju uslovi života u kojima se javljaju srodne pojave, pa i sličnosti u pogledu prisustva muzike.

Sa klasnom podelom društva javlja se i podela na:

  • Muziku dvora i
  • Muziku masa.

Sama muzika dvora je veličala vladara i njegove poduhvate sa elementima slavlja, sjaja, divljenja, pa su tako i nastale himne. Na pronađenim slikama iz tog perioda vide se proslave različitih manifestacija koje nam dočaravaju kako je i muzika u svemu tome imala važan udeo.

Suprotno tome, o muzici masa ne znamo mnogo, jer su to najčeće slike pastira koji sviraju u frulu ili neki drugi narodni instrument.

Party za faraone

I faraoni su voleli da se zabavljaju uz dobru muziku, a to najčešće uz razlišite udaraljke, čangrtaljke kao što su kastanjete, frule i trube, preko harfe i citre. Posebno važne bile su hidraulične orgulje kod kojih je voda stvarala pritisak potreban za potiskivanje vazduha u cevima. Sviralo se u svakodnevnom životu, na dvoru i u verskim objektima.

Ono što su ljudi rada proizvodili su instrumenti koji su imali:

  • Pentatonsku lestvicu ili lestvicu sa pet tonova između kojih se nalaze samo celi stepeni
  • Hromatsku lestvicu ili lestvicu sastavljenu od polustepena.

Kako su se zabavljali faraoni

Kineska muzika u staroj Kineskoj kulturi

I stari kinezi su voleli muziku koju su uglavnom delili na:

  • Duhovnu i
  • Svetovnu

Duhovna je bila sa strogom simetrijom i veoma jasnim ritmom, dok je svetovna imala slobodnu melodijsku liniju i gipkiji ritam.

Najpopularniji instrumenti su bili:

  • King sastavljen od velikog broja pločica po kojima se udaralo čekićem,
  • Šeng kao kombinacija panove frule i orgulja,
  • Kin koji je sličan citri i
  • Pin koji je nalik na gitaru.

Kako su se zabavljali faraoni

Saman, Raga i Ramajana

Melodije duhovne muzike u Indiji zvale su se saman, a svetovne raga ili uzbuđenost.

Spev Ramajana govori o raskoši života na dvorovima u Indiji, a i o prisustvu i važnosti muzike.

Muzika naroda se ogledala u priredbama na ulicama, a propraćene su brojnim instrumentima kao što su bubnjevi, kastanjete, frule, oboa, a najpopularniji je bio žičani instrument vina.

Muzika u Palestini bila je kao strast

Judeizam nije dozvoljavao izražavanje u likovnoj umetnosti, pa su na scenu nastupile muzika i poezija. Kroz muziku se pevalo i igralo.

Zanimljivo je da je crkvenoj muzici bila zastupljena tehnika responzirijalnog pevanja, tj. naizmenično su nastupali pevač i hor, a hor je ponavljao celu partiju soliste ili samo završni deo.

Tekst je originalno objavljen 07.10.2016., a ažuriran 02.08.2017.

error: Content is protected !!
Pozovite nas