Dunavski valcer
Verujem da spadate u one koji su barem jednom u životu čuli neki valcer, a pretpostaviću da je to bilo baš u direktnom prenosu Bečkog novogodišnjeg koncerta, gde po pravilu svake godine orkestar Bečke filharmonije svira valcer “Na lepom plavom Dunavu”. Ovu fantastičnu kompoziciju napisao je Johan Štraus II godine 1866.
“Na lepom plavom dunavu” ili “Dunavski valcer” premijerno je izveden 15. februara 1867. godine kao kompozicija za hor i izazvao je oduševljenje kod publike.
Svake godine ovaj tradicionalni bečki novogodišnji koncert sa baletskom izvedbom programa se odigrava 1. januara u prelepoj Musikverein. Pred publikom se tačno u 11h počinje sa novogodišnji koncertom, a u 12h izvodi se valcer “Na lepom plavom dunavu”. Ona se smatra nekrunisanom himnom Austrije.
Naša televizija RTS ima pravo direktnog prenosa ovog tradicionalnog novogodišnjeg koncerta.
Pomenuti valcer je više puta korišćen kao muzička podloga u filmskim ostvarenjima, a jedna od poznatijih je u filmu 2001:Odiseja u svemiru Stenli Kjubrika.
Maskarada valcer
Maskarada valcer je još jedna prelepa kompozicija koju je napisao jermenski kompozitor Aram Hačaturjan (Aram Khachaturian). Aram je rođen 1903. godine u Rusiji. Zanimljivo je da je u mladosti bio fasciniran jermenskom narodnom muzikom, mada nije imao nikakvo muzičko obrazovanje. Tek u 19-oj godini odlučuje se da postane muzičar. Zahvaljujući svom velikom talentu, primljen je na Rusku muzičku akademiju Gnjesin. Studirao je čelo i kompoziciju.
Svitu Maskarade Aram Hačaturjan je komponovao za istoimeni komad Mihajla Ljermontova 1941. godine. Sastoji se iz pet stavova – Valcer, Nokturno, Mazurka, Romansa, Galop, a pošto se bavimo temom valcera, evo kako zvuči prvi stav:
Valcer broj 2
Ovaj treći po redu Valcer broj 2 napisao je Dimitri Šostakovič (Dmitri Shostakovich), čija je partitura bila, navodno izgubljena za vreme Drugog svetskog rata, ali ipak je kasnije pronađena. Tako kompletiran, ovaj valcer iz Svite za orkestar se sastoji iz osam stavova. Svita je kolekcija Šostakovičeve muzike iz drugih njegovih dela (uglavnom operskih i filmskih kompozicija). Primetićete da glavnu temu ovoj kompoziciji donosi saksofon i time je čini posebnom.
Veliku popularnost ovog valcera je ponovo vratio, pogađate, Stenli Kjubrik koju je upotrebio u svom filmu Širom zatvorenih očiju.
Valcer cveća
Valcer cveća je komad iz baleta Pjotra Iliča Čajkovskog pod imenom Krcko Oraščić. Balet je nastao po delu Orašar i kralj miševa E.T.A. Hofmana. Prvi put je izveden u Moskvi 1892. godine, ali nije doživeo veliku popularnost kako se očekivalo. Mada, svita Krcko Oraščič je imala ogroman uspeh i veoma je popularna i danas. Nastala je tako što je Čajkovski napravio izbor 8 najatraktivnijih kompozicija iz baleta za koncertno izvođenje. Valcer cveća je osma numera po redu iz ove svite, a verujem da zante kako zvuči, mada predlažem da se podsetite:
La Vals
La Valse je koreografska poema Morisa Ravela. Prvi put je izvedena 12. decembra 1920. u Parizu. Prvobitno je zamišljena samo kao balet, ali se ipak češće izvodi kao koncertno delo.
Ova kompozicija se često posmatra na dva načina: kao omaž valceru i kao metafora za stanje u Evropi nakon Velikog rata. Mada Ravel, je govorio sledeće:
“To nije ni parodija, ni karikatura, ni aluzija na stanje u Beču, već jedna nova vrsta muzičke ekspresije u kojoj se emocija dovodi do ekstrema”.
Da više nije nova vrsta muzičke ekspresije, to je sigurno, ali da li se u njoj emocije dovode do ekstrema, proverite:
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.