„Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“

Grčki filozof Platon je govorio:

„Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“.

O muzici stare Grčke može se mnogo više govoriti nego o muzici drugih starih civilizacija, jer je pronađeno znatno više podataka koji se nalaze u mnogim teoretičarskim i filozofskim raspravama, kao i likovnim i književnim delima.

music in greece

Verujem da već znate da muzika imala značajnu ulogu u javnom životu kako istorijski gledano tako i danas. Nije mogla da prođe ni jedna manifestacija u staroj Grčkog koja nije bila propraćena muzikom. Isto tako, u vaspitanju mladih imala je značajno mesto, a to znamo, jer postoje dokazi o tome da je svaki omladinac morao da zna da svira neki instrument. Smatrate li da bi ova praksa vezana za mlade bila dobra odgojna mera i danas?

U pojedinim gradovima je većina ili gotovo celo stanoviništvo pevalo u horu. Verovatno su oni sa manje sluha bili samo članovi koji su pojavno učestvovali, više nego voklano, ali to nije ni važno.

Pevanje budi naš organizam, podstiče nas na kreativnost, povezuje nas sa drugima.

Ovakvo državno urešenje i mesto u koje muzika, a i druge umetnosti zauzumaju u društvu nisu bile slučajne. Pre svega, služile su usavršavanju duhovnog života pojedinca i njegovoj socijalizaciji.

A na čemu su svirali stari grci?

Neki od najpopularnijih instrumenata bili su:

  • lira koja je žičani instrumenti sa rezonantnom kutijom od kornjačinog oklopa,
  • kitara je takođe žičani instrument od drveta i
  • aulis je duvački instrument i smatra se pretečom današnje oboe.

Osim sviranja i pevanja, stari grci su stvorili i dva oblika muziciranja:

  • kitarodija kada pevač peva i sebe prati na kitari (da li vam je ovo poznato?) i
  • aulodija kada pevač peva, a drugi ga prati na aulosu.

Kako je povezano horsko pevanje sa tragedijom?

U VI veku pre n.e. se javlja tragedija kao književno-umetnička forma, a uvođenje tragedije u svet muzike imalo je horsko pevanje. Ona se izvodila na pozorišnoj sceni, a sve je izgledalo neverovano poznato:

  • uzdignuta pozornica bez zavese,
  • ispred nje okrugli deo koji se zvao orekestar ( sada je to mesto za veći instrumentalni sastva, tj. orkestar),
  • na orkestru je stajao hor i
  • anfiteatralno postavljeni kameni redovi klupa.

Da li i sada ovako slično izgledaju pozornice opere, drame, baleta? Naravno, da. Neverovatne standarde je postavila tadašlja kulturna politika drževa i uticala na to da i danas primenjujemo neke od tih standarda.

Zanimljivo je da članovi hora nisu bili stalni članovi, a da je hor nastupao u međučinovima.

Pojava i razvoj tragedije uticala je na ujedinjenje tona, reči i glume i imala uticaj na kulturu u čitavoj Evropi.

Koji muzički trendovi su bili u starom Rimu?

I rimljanima je muzika i umetnost uopšte bila bitna, a na sreću nije bila samo privilegija dvora, već i ostalog stanovništva. Sviralo se na kitari, aulosu, rogu i tubi.

Rimski umetnici su gostovali širom carstva i bili rado dočekivani.

Da li ste zanli da su bogatiji građani imali svoje kućne orkestre koji su sačinjavali robovi?

Kroz muziku se oslikava dominantno raspoloženje naroda neke države, pa tako, dok je grčka muzika bila suptilnija, rimska je bila sa prizvukom ratničkog naročito uz zvuke tube i roga.

Da li kada pratimo muziku i dominantne žanrove u blizoj istoriji, možemo zaključiti u kakvom je opštem raspoloženju bio neki narod i koliku brigu o umetnosti i kulturnoj politici je vodila neka država? Mislim da se odgovor sam nameće. Šta vi mislite?

Podeli dalje!

error: Content is protected !!