Školska slava najpoznatijeg Nemanjića: Himna Svetom Savi + perece

Najpoznatiji Nemanjić, Sveti Sava rođen kao Rastko bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Čovek koji bi sada bio proglašen za gurua, eksperta, maga, čoveka sa puno ideja, inovatora, life i business kouča kao i čoveka preduzetničkog duha.

Takođe, on je bio uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj. Arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije. Ne znam da li ste znali da je bio i zakonodavac i književnik. Mada, sigurno znate da je bio hodočasnik, ali pre svega, bio je utemeljivač srpske crkve, države i školstva.

Šta je još fenomenalno u vezi ovog zanimljivog čoveka

Pa, on još uvek na neki način živ kroz svoju slavu koja se obeležava svake godine 27. januara kao školska slava. Ovaj dan je izabran za tzv. Savindan, jer je to datum njegove smrti 1236. godine. To je praznik kojim se obeležava njegov život i delo, a škole su domaćini slave. Ako se zadesite na ovoj slavi, nemojte očekivati sarmu i pečenje, ali priredbe i puno graje i smeha, to svakako. Priznaćete da je ovo takođe jedna od najčešćih slava u Srbiji pored Nikoljdana i Arhanđelovdana, a i da je broj domaćina i gostiju vrrrrlo veliki.

Sveti Sava

Sveti Sava

Zašto se na Savindan jedu perece

Priče, anegdote i legende o ovom svetitelju možete saznati iz mnogih izvora, a jedna od njih je vezana za to kako je nastala vodenica. Ona bi se mogla zvati “Sveti Sava i Đavo kao poslovni partneri”, ali je bitno to da nekada davno, a i danas na stolu imamo svež hleb oko koga se ne treba pomučiti baš mnogo. Pitate se kakve to ima veze. Pa, evo kakve.

Prema narodnoj legendi nekada naši ljudi, da bi dobili brašno tucali su žito u stupi ili ga mleli u vodeničarskom kamenu (ili žrvnju), ali je ovaj Sv.Sava pronašao način da im u tome pomogne i olakša im. Pomenula sam da je bio čovek preduzetničkog duha.

S tim u vezi, želeo je da unapredi i osavremeni vodenicu i bacio se na posao. Načinio je svoju vodenicu i postavio na reci, da melje. Ali, nedostajala mu je ideja kako da unapredi ovu spravu. Za to mu je trebao saradnik sa dobrim idejama. Verovali ili ne pomogao mu je Đavo i tako su obojica osmisli čeketalo i koš. Koš je levkasta posuda kroz koju se sipa žito koje upada u vodeničarski kamen, a čeketalo je daščica sa kojom se pomaže da žito lakše sklizne i samelje se.

Pitate se kako je to olakšalo posao mlevenja? Tako što ljudi više nisu morali direktno rukama da sipaju žito iz vreća u rupu vodeničnog kamena. To je posao mlevenja učinilo brzim, saveremenijom i bezbednijim.

Perece za decu

Na Savindan se jedu perece od belog brašna

Srednjevekovni poslovni dogovor koji i danas važi

Ortački dogovor i posao je uspostavljen tako da Sveti Sava ustupi Đavolu jedan dan u godini da bude njegova vodenica i da sve samleveno na taj dan bude samo za njega. Određen je da Badnji dan pripadne đavolu tako da se na taj dan i dan danas po selima ne melje žito na vodenici. Jednostavno, dogovor se poštuje. I đavo treba da ima svoj dan, a i udeo u poslu.

U znak zahvalnosti što im je olakšao mlevenje žita od tada se na Savindan mese perce od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci. Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, ali se deljenje pereca najčešće dešava na mestima gde se okupnjaju deca na taj dan, bilo u crkvi bilo na samoj proslavi u školi.

Vodenica

Vodenica

Ko je napisao himnu Svetom Savi

Slava Svetom Savi ne može da prođe bez njegove himne “Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi”. Napisao ju je nepoznati autor pre oko 180 godina. Pretpostavlja se da je istorijski tragovi vode preko Srema, do manastira Kuveždin na jugozapadnom obronku Fruške gore, severno od naselja Divoš.

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Kasnije ju je umetnički obogatio kompozitor Stevan Mokranjac i mnogi drugi.

Od kada se Savindan slavi kao školska slava

Slavi se od davne 1840. godine, kada je to predložio Atanasije Nikolić, rektor Liceja u Kragujevcu. U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za “patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja”. Tako je bilo sve do 1945. godine dok nije ukinut kao odlukom tadašnje vlasti. Mada, kao školska slava ponovo je počeo da se slavi 1990. godine, pa evo sve do danas i nadajmo se i u buduće.

Podeli dalje!

error: Content is protected !!