Blog

Mesto gde muzika i tehnika plešu u istom ritmu

Photo by lenkafortelna

Šta songove u crtanim filmovima čini nezamenljivim 1. deo

Ukoliko vam termin “crtani u 7 i 15” nešto znači, onda ste sigurno osoba koja će razumeti ovaj tekst. Tačnije, emociju koju nosi. Isto tako, gledati Diznijev dugometražni crtani jednom-dva puta godišnje na TV-u, najčešće oko nove godine, a ako imaš sreće i više puta na nekoj VHS kaseti preko video rekordera, e to je tek privilegija.

Ne, nemojte misliti da želim da sve ovo zvuči nostalgično. Pišem bez bilo kakve patetike, glorifikovanje prošlosti i nekadašnjih starih, dobrih vredosti, jer verujem da svako vreme nosi nešto dobro i da je najbolje vreme za generaciju koja odrasta sada. Da, BAŠ SADA I OVDE.

[…]

Petar Konjović

Petar Konjović – duh muzike savremene Evrope u srpskom folkloru

PETAR KONJOVIĆ
(Čurug, 05.05.1883. — Beograd, 01.10.1970.)

Srpski kompozitor klasične muzike, rođen je u Čurugu. Za vreme svog školovanja selio se, pa je gimnaziju pohađao u Novom Sadu, a nakon završetka četvrtog razreda, prešao je u Srpsku učiteljsku školu u Somboru. Poznati muzički predavač Dragutin Blažek kao iskusni horovođa i muzički pisac predavao je Petru Konjoviću, a pre njega, takođe poznatom kompozitoru i horovođi Josifu Marinkoviću.
[…]

Photo by Alvin Mahmudov

5 najlepših valcera sveta

Dunavski valcer

Verujem da spadate u one koji su barem jednom u životu čuli neki valcer, a pretpostaviću da je to bilo baš u direktnom prenosu Bečkog novogodišnjeg koncerta, gde po pravilu svake godine orkestar Bečke filharmonije svira valcer “Na lepom plavom Dunavu”. Ovu fantastičnu kompoziciju napisao je Johan Štraus II godine 1866.

“Na lepom plavom dunavu” ili “Dunavski valcer” premijerno je izveden 15. februara 1867. godine kao kompozicija za hor i izazvao je oduševljenje kod publike.
[…]

3 korisna saveta za odabir prave muzike u vašem kafiću

3 korisna saveta za odabir prave muzike u vašem kafiću

Verujem da znate da je pored sjajno urađenog enterijera, profesionalnih konobara i nove profi ugostiteljske opreme za vaš kafić, muzika takođe bitna za dobar ugođaj vaše klijentele. Ipak, za početak trebalo bi se zapitajte:

Kakve goste želite u svom kafiću?
Kakvu energiju želite da prenesete na njih?
Koju poruku želite da im pošaljete?
Šta želite da budu njihovi utisci nakon posete vašem lokalu?
[…]

Himna Svetom Savi

Školska slava najpoznatijeg Nemanjića: Himna Svetom Savi + perece

Najpoznatiji Nemanjić, Sveti Sava rođen kao Rastko bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Čovek koji bi sada bio proglašen za gurua, eksperta, maga, čoveka sa puno ideja, inovatora, life i business kouča kao i čoveka preduzetničkog duha. Takođe, on je bio uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj. Arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije. Ne Read more about Školska slava najpoznatijeg Nemanjića: Himna Svetom Savi + perece[…]

Stevan Stojanović Mokranjac

Stevan Mokranjac – Od buntovnika do člana Srpske kraljevske akademije

Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914)

Verujem da su vam poznate životne priče velikih svetskih umetnike koje počinju u stilu: “rođen je u siromašnoj, mnogočlanoj porodici i kao mali ostao je bez jednog roditelja…kraz život je imao uspone i padove…” i sve u tom stilu.

Pa u tom stilu je jedan sveski umetnik sa naših prostora započeo svoj život u okolini Negotina, davne 1856-te godine u porodici sa devetoro dece. I on je ostao bez oca kada je bio mali i jako dobro je znao šta je to siromaštvo.
[…]

music instruments in greece

„Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“

Grčki filozof Platon je govorio: „Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“. O muzici stare Grčke može se mnogo više govoriti nego o muzici drugih starih civilizacija, jer je pronađeno znatno više podataka koji se nalaze u mnogim teoretičarskim i filozofskim raspravama, kao i likovnim i književnim delima. Verujem da već Read more about „Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“[…]

Photo by Andressa Voltolini

Ko čuva muziku?

Sa osvrtom u prošlost mogli bismo odgovoriti na ovo po malo neobična pitanja:
Ko čuva muziku?
Da li je muziku potrebno čuvati?
Ili još bolje, šta bi bilo sa muzikom da nije bilo njenih čuvara?

Muzika se u mnogim kulturama razvijala zajedno sa razvojem čoveka. Zvukovi iz prirode poput pesme ptica ili šumova vode čuli su se i pre nastanka čoveka, a kada je čovek postao stanovnik planete Zemlje on je počeo da doprinosi tome da muzika preko ritma, lupanja, udaranja, pa do glasa postane njemu važna.

[…]

error: Content is protected !!