Kako muzika iz prirode utiče na nas

Znamo li koje je poreklo muzike?
Kako je muzika zvučala dok čovek nije nastao?
Koji su to zvuci koji su se čuli i da li ih i sada možemo čuti?

Zvuci prirode su uvek bili prisutni, a svedoci smo i danas da su to zvuci šumova lišća, talasa, cvrkuta ptica, zvuci koje ispuštaju životinje.  

Neretko kada nam je teško, kada imamo neke teške i neprijatne situacije, odlazak u prirodu. Slušanje zvukova iz prirode mogu delotvorno uticati na poboljšanje našeg emotivnog stanja i dovesti nas do toga da se osećamo smirenije.

Počinje li sve iz ritma?

Mislite li da smo ritam disanja uzdisaja i izdisaja jednom poželeli da pretočimo u neki novi zvuk?

Ritam je deo naše stvarnosti, a čine ga nama poznati ritam smene dana i noći, bioritam-bioenergija, ritam smene godišnjih doba….

Muzika je sastavni deo našeg života. To znamo još od detinstva, jer deca kada čuju neku pesmu, odmah počinju da se kreću u njenom ritmu. Znamo da ih tome ih niko nije naučio.

Slušanje muzike u prenatalnom periodu razvija poseban odnos za lepotu, estetiku, moral i dobrotu.

Preporuka je da svaka trudnica svakoga dana u isto vreme sluša muziku koju voli barem pola sata. Istraživanja su pokazala da su ta deca muzikalnija, pa stoga je zaključak da svi ljudi imaju sluh, samo je kod nekih vrlo malo razvijen, a kod nekih je zaprepašćujuće mnogo, kao i muzikalnost.

Čitava priroda je ustrojena u ritmičkim pulsacijama, smenama i promenama. Kada se prvi čovek pojavio čuo je još jedan zvuk i ritam, a to je otkucaj vlastitog srca.

Kada se kretalo u lov, ritam koraka lovaca je bio takođe specifičan, a vremenom se razvijao.

Ljudi iz davnih vremena su mnogo polagali na intuiciju, osećajući i oslanjajući se na nju. Osvajali su nove teritorije, usvajali nova znanja i rasli, razvijali se i usavršavali.

Koliko je muzika povezana sa ritualima i duhovnom muzikom?

Pošto je muzika prvobitno vezana za ritual i odnos sa božanskim, kasnijim razvojem i dodavanjem melodije i harmonije na ritam nastala je duhovna muzika koja postoji u svim religijama.

Nama bliske su:

1.    Vizantijska muzika i
2.    Zapadnoevropska muzika.

One imaju dodirnih tačaka. Vizantijska muzika je zasnovana na osmoglasniku i napevima koji se koriste određenih dana u službi, a na osnovu tih napeva su nastale starocrkvene lestvice koje su kasnije korišćene u zapadnoevropskoj muzici i koje je doveo u red Papa Grgur I. To je poznato kako Gregorijanski koral na kojem se bazira čitava zapadnoevropska muzika.

Kako bi Gregorijanski korali delovali na ljude da ih svakodnevno slušaju?

Koliko muzika deluje psihološki, pedagoški, terapeutski?

Značaj glasa kao instrumenta je neprikosnoven kada se govori o počecima muzike, a naročito duhovne muzike. Prvo slavljenje Boga je bilo glasom. Kasnije su došli na red i drugi instrumenti, pa su danas orgulje i čembalo tzv. Božiji instrumenti.

Mada, glas se često smatra dejstvenijim na ljude od instrimenata. Tako se objašnjava dugovečnost duhovne muzike, horskog pevanja i opere. Ipak glas ima tu moć da deluje direktno, za razliku od instrumenta.

Uživajte u muzici što više, bilo da su to zvuci prirode, muzika koju ste pustili sebi kako biste sebe opustili. Jednostavno zapevajte bez obzira da li mislite da umete ili ne umete da pevate. Sigurno će vam izmamiti osmeh i prbuditi lepa osećanja.