Muzika

“Dok dobuje kiša u ritmu tam tama…”

Šta nas to pokreće da se ljuljamo levo-desno dok slušamo neku pesmu? Sigurno znate odgovor. Iako možda niste okretni i vešti u plesu, vaša noga zaigra dok stisedite za stolom u kafiću, klubu ili kafani. Takođe, na koncertu iako nekada nema “ludog” đuskanja i skakanja, ljuljanje sa noge na nogu je vrlo česta pojava u publici.

Muzički ritam neke melodije je taj koji nas pokreće, tera da ne stojimo statično u mestu. On je nezaobilazni deo svake pesme. Može biti neprimetan ili upadljiv, tj. centralni deo  kompozicije. Za slušaoca, svesno ili ne, ritam predstavlja nešto važno kao otkucaji srca u ritmu muzike.

african dance

Savremeni muzički stilovi uglavnom se oslanjaju na udaračke instrumente. Tada se može desiti da se malo zanemaruje melodija, a pri tom naglašava hipnotišući ritam, primećujete li to? Ovakvo prenagalšeno izražavanje ritma karakteristično je za tehno muzku. U njoj skoro nema reči, a zapravo ni melodije.

Da li je takav pristup muzici opravdan? Svakako da jeste. Možda se sa tim slažete, možda i ne, ali svaka muzika nastaje i iz potrebe ljudi da kreiraju nešto u šta veriju da je dobro. To žele da predstave i drugima, verujući da će ih drugi razumeti. Da će shvatiti poruku koju žele da prenesu.

Koliko nas reči vraćaju u svesnosnost

Po mišljenju nekih muzičkih znalaca ritam je najvažniji, jer se obraća podsvesnom, nagonskom dok su reči sporedne, jer se obraćaju svesnom, razumskom. Poreklo mnogih savremenih muzičkih stilova (kultni plesovi afričkih crnaca), kao i drevni obredi propraćene muzičkim ritmovima prouzrokuju stanja izmenjene svesti.

“Dok dobuje kiša u ritmu tam tama…”

Neki istoričari džeza i roka objašnjavaju sinkopiranje kao ton ili figuru koja počinje između dve dobe. Tako skrojena da glavni ton pada između doba. Sinkopiranje se smatra jednom od osnovnih elemenata svih pravaca koji su iznedrili današnji rok: regtajma, bluza, džeza.

Sistematski ponavljan naglasak na kraju takta, kao i raznolika upotreba sinkope, imaju moćan fiziološki efekat na čoveka. Ove ritmičke strukture suprotne su našem prirodnom ritmu, koji zahteva da posle stresa ide opuštanje. Umesto odmora, one zadržavaju napetost. Istraživanja pokazuju da učestali ritam te vrste ubrzava otkucaje srca, slabi mišiće i potiče lučenje adrenalina, endorfina kao i nekih polnih hormona.

Uticaj ritma na nas je veliki, kao i muzike generlno. Uživajte u melodiji koja vam u nekom trenutku prija. Prepustite se da vas vodi svojim tokom, jer svaki osećaj je neponovljiv.

Podeli dalje!